Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 2 

дисјунктиван (*полилела*), латиницом: disjunktivan
. дилетант (итал. dilettante) пријатељ (или: љубитељ) уметности, онај који се бави неком уметношћу или вепггином само из љубави према њој или ради прекраћивања времена (за разлику од уметника као зналца, стручњака); фиг. онај који је у некој струци површан, недоучен, без стручне спреме.

дисјунктиван (лат. disjunctivus), латиницом: disjunktivan
раздвојан, одвојан, искључан, раставан, који раздваја, одваја, искључује; противан, супротан; грам. дисјунктивне или раставне реченице независне реченице које казују радње од којих се једна може догодити, а друга не, нпр.: ,,Или дођи, или пиши"; дисјунктивни везник или . . , или . . .; лпг. дисјунктивни појмови они који су по свом обиму одвојени један од другог, али оба припадају, као родни, неком вишем, општијем појму, нпр.: човек -— жена, пас — мачка; дисјунктивои судовисудови са дисјунктивним појмовима, тј. са појмовима који се међусобно искључују (нпр. S је или Р: или Р2); дисјунктивни силогизам (или закључак) закључак у којем је прва премиса дисјунктивни суд, а друга потврђује или одриче једну од алтернатива постављених у првој премиси,


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10