Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 9 

епик (гр. јуначка песма), латиницом: epik
писац епских песама, епски песник; в.епски.

епика (гр. фр. epique), латиницом: epika
поет. епско песништво песништво кје лагано и опширно прича оно што се десило или што се могло десити некада у животу, не истичући притом и осећања која ти догађаји у нама изазивају, као што је то случај код друге две главне песничке врсте (лирског и драмског песништтва)

епикарпијум (гр. плод), латиницом: epikarpijum
медицински: фластер за пулс; завој око шачног корена; ботанички: покорица оплодниц, спољна кожа плода; супр. ендокарпијум

епикаума (гр. палим на површини), латиницом: epikauma
медицински: мехур од опекотине; оток зенице или оток на рожњачи.

епикерастика (гр.), латиницом: epikerastika
пл. ублажавна средства, средства за ублажавање, за разблажавање.

епикранијум (гр. лубања), латиницом: epikranijum
зоол. горњи део лубање.

епикриза (гр. процена, одлука), латиницом: epikriza
медицински: научно објашњење и утврђивање једног случаја обољења, с обзиром на његов постоанак, ток и исход.

епикурејац (гр.), латиницом: epikurejac
присталица Епикурове филозофије, која у осећању духовног блаженства, што долази као последица ослобођења душе од неспокојства а тела од бола, гледа највише добро; но како су Епикурови ученици и противници његова начела изопачили одајући се више чулним уживањима и насладама, епикурејцем се обично сматра човек одах чулним насладама, дакле: развратник, сладостраник и сл.; пр. епикурејски

епикурејизам (гр.), латиницом: epikurejizam
филозофска школа старогрчког филозофа Епикура (341-270 пре н. е.): светови се без божанског управљања развијају тиме што се атоми, сем којих не постоји ништа до празан простор, скупљају и поново растварају, исто тако постају и нестају жива бића и душа, која се састоји од најфинијих атома; вредност сазнавања природе састоји се у томе што ослобађа човека од ужаса празноверице религије и страха од смрти; ово ослобођење је потребно ради стицања блаженства, које није у чулном уживању, него у томе што се тело ослобађа од болова а душа од неспокојства (у нетачном и погрешном смислу, које су проширили поротивници, епикурејизам је жеља за уживањем и чулном насладом).


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10