Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 9 

номина (л.nomina), латиницом: nomina
пл. имена, називи; номина синт одиоза (л.nomina sunt odiosa) цитат по Цицеронову говору "За Секста Росција"; имена су мрска, имена треба избегавати (тј.кад се говори о моралу и куде мане, пороци и сл.боље је и упутније, наводећи примере о томе, не помињати имена)

номинација (л.nominatio), латиницом: nominacija
именовање, наименовање: номинацио аукторис (л.nominatio auctoris) у грађанском процесном праву: право оптуженог да одреди свог заступника

номинала (л.nomen име, nominalis именски), латиницом: nominala
в. под номиналан

номиналан (л.nominalis), латиницом: nominalan
који се тиче имена, именски; по имену, назови; номинална вредност или номинала фин. именска, називна, означена вредност, тј. вредност наштампана или утиснута на новцу, хартијама од вредности и др. (супр.стварна, реална вредност): номинална дефиниција лог. дефиниција која, поред чистог објашњења речи, не замењује само ту реч другом, него даје и значење речи; номинална дистинкција разликовање значења речи; номинални износ назначени износ; номинални каталог списак књига по азбучном реду имена писаца

номиналисти (л.nomen), латиницом: nominalisti
пл. присталице номинализма у филозофији и народној економији; супр. реалисти

номинализам (л.nomes име), латиницом: nominalizam
1. фил. схолатичко схватање по коме су општи појмови (универзалиа) само речи, имена, која служе као знаци за ствари и њихова својства, и, сем тога апстрактног и мисаоног, не означавају ништа стварно (супр. реализам); 2. у народној економији: гледиште по коме новчана јединица није извесна количина вредног метала, него извесна количина апстрактне куповине и платежне моћи, која може бити претстављена и предметом који, сам по себи, нема никакве нарочите вредности, као што је, например, папирни новац (супр. метализам)

номинат (л.nominatus), латиницом: nominat
именовани, наименовани, новопостављени

номинатив (л.nominativus sc.casus), латиницом: nominativ
грам. први падеж, називни падеж, падеж који у реченици показује граматички предмет или прирок (ако је тај прирок име)

номинатори (л.nominatores), латиницом: nominatori
прав. лица која надлежној власти предлажу једног човека за стараоца малолетнику који је остао без стараоца малолетнику који је остао без стараоца примајући у исто време на себе и одговорност за њега


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10