Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 6 

оказион (л.occasio, ген.occasionis), латиницом: okazion
прилика, згода, пригода, повољан случај; повод, разлог

оказионалисти (л.occasio), латиницом: okazionalisti
пл. фил. присталице оказионализма

оказионализам (л.occasio), латиницом: okazionalizam
фил. учење о случајним узроцима, по коме бог свуда непосредно садејствује служећи се вољом људи и нагоном животиња само као поводом за делање; не утичу тело и душа једно на друго, како је тврдио Декарт, него бог ствара, у згодној прилици (л.occasio), од кретњи осећаје у чулним органима, а од аката воље, опет у згодној прилици, покрете мишића. Главни претставници овога правца, оказионалисти, су: Арнолд Гелинкс (1624-1669) и Николас Малбранш (1638-1715)

оказионални систем (), латиницом: okazionalni sistem
фил. в. оказионализам

оказионално (нл.occasionaliter), латиницом: okazionalno
прил.случајно, згодом, пригодно

оказионар (нл.occasionarius), латиницом: okazionar
в. партизан


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10