Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 2 

софистика (грч. sophistes мудар), латиницом: sofistika
филозофија старогрчких софиста (крај V и почетак IV в. пре н.е.); фиг. вештина доказивања неког тврђења, независно од његове истинитости; злоупотреба речитости и логике у циљу извртања истине.

софистикација (нлат. sophisticatio), латиницом: sofistikacija
крвотворење, патворење, кварење; кривотворевина, патворевина; фил. софистикацијама чистог ума назива Квнт закључке чистог ума који не садрже емпиријске премисе и помоћу којих на основу нечег што знамо стварамо закључке о нечему о чеми немамо ни појам, а чему ипак придајемо објективну реалност; то су софистичке опсене чистог ума, нпр. када на основу тога што постоји свет, или на основу целисходности организма, или на основу постојања "моралног закона у нама" закључујемо да постоји бог.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10